Morale su… Nisu imale izbora…
To je bio jedini način da prežive, i da očuvaju tuđe živote, i sam princip života…
Kroz opiranje potčinjenosti naučile su da same sebi budu dom i sklonište, radost i tuga, ekstaza i očaj…
Samoodrživost polariteta, zarad očuvanja sebe i svog plemena, ovakvoj ženi dala je izgled kao da joj niko na ovom svetu nije potreban. Da sve može sama i da će se u svakoj i najsurovijoj okolnosti snaći.
Ali ona to nije želela, ona je to morala! Jer nije imala izbora… Zarad očuvanja sopstvenog života! I života drugih.
Paradoksalno je time počela da odbijaja od sebe ono što joj je najpotrebnije a to je
ZAJEDNIŠTVO sa muškarcem.
Žena ratnica je neodoljivo privlačna muškarcu, ali istovremeno i opasna. Nju može voleti samo onaj koji razume zašto je život naterao da postane takva. I da se ispod cele te surove a veličanstvene ratničke moći nalazi senzualno, krhko, nežno biće koje žudi za ljubavlju i ODMOROM! Odmorom od bivanja u onome što je činila dok on nije bo tu. Žena Ratnica od svega na ovom svetu čezne da bude voljena, i da u okrilju ljubavnog zagrljaja muškarca koji će je razumeti može da odmori i da konačno bude Žena.
To je apsolutno tačno rečeno. Konačno u mom životu postoji muškarac koji me prihvata i razume i konačno mogu da budem samo ŽENA. Radeći praksu Bereginja probudila se davno uspavana devojčica u meni koja sanja, voli život, voli ljude, voli cveće.. …. jednostavno voli