Spremna da umre da bi se ponovo rodila…
Spremna da zapali sve mostove jer zna da će time samoj sebi razbuktati krila za letenje.
Rešena da NIKADA više ne izgubi sebe, već da u svojoj odvažnosti izgubi sve drugo što ona nije.
Učiniće se drugima da nije stvarna, ponekad je sa strahom u očima gledaju…
Jer dok je gledaju ne znaju da li joj se dive ili zajedno sa njom umiru….
Oni čija srca ushićuje… Hrane se njenom hrabrošću za lakše savladavanje svojih lekcija transformacija…
Oni čije srce zastrašuje… Sklanjaju joj se sami s puta…
Ona se više ništa NE PITA, jer ona ZNA. Jer njoj više ništa drugo ne preostaje nego da se iznova RADJA. Ona je već toliko puta umirala da sada već zna da se po sopstvenom izboru samo odgurne u visinu i poleti u snazi svig plamena. Ona je već toliko toga izgubila da je oslobođena vezanosti ka posedovanju.
Ona je ta koja je toliko duboko zaronila svoju vatru u mrak, da sada zna da je moćnija od bilo čega, i Svesna da joj niko i ništa ne moze stati na put.
Nju može voleti samo onaj koji je HRABAR, surovo ali istinito… spreman da prihvati njenu smrt isto toliko koliko i njenu snagu života. Njoj plamen njegov ne treba da joj utopljava prazne zidove… Njoj njegov plamen treba da zajedno, jako i jarko, u strasti obe snage zaplešu i stvaraju kreaciju života. Zajedno, tada, njih dvoje se samo rasprše u kiši meteora, na radost svih onih koji taj prizor posmatraju, a pronalaze zatišje pred zoru u miru vodenog horizonta.
Ona je FENIKS, ona je žena LAVA (u oba smisla ove reči) ona je svetlost sama sebi i svima oko sebe. Ona samu sebe kroti i ne dozvoljava drugima da to umesto nje rade. Zato što zna da se moć ne otima već pronalazi u dubokom sjedinjenju sa samim sobom.
PRE-LE-PO i tako istinito…<3